Бурек Блисс: Три Францускиње за српском трпезом

Можда је у питању стереотип, али вероватно је безбедно рећи да се људи у Србији поносе својом кухињом.

Наша јела, намирнице и састојци део су нашег идентитета и традиције. Волимо да се њима хвалимо, али, наравно, и да их делимо, припремамо и гостимо све довољно радознале да ту разноврсну кухињу пробају.

То гостопримство и непристрастност у кухињи и за трпезом препознале су и три Францускиње, Александра Малжан, Клеманс Жирин и Ева Јурић, које стоје иза Instagram профила Бурек Блисс, ауторке књиге Ат тхе Сербиан Табле - За српском трпезом.

Како и саме наглашавају, у питању није класичан кувар нити каква кулинарска енциклопедија.

Напротив, идеја за књигу почела је личним запажањем - да је српска кухиња много разноврснија од уобичајених јела која се за њу везују - и жељом да та јела открију.

Нешто што је почело као потрага за укусима, прерасло је у причу како су географија, миграције и породичне традиције обликовале исхрану људи у различитим крајевима Србије.

Блаженство бурека

Уколико се питате због чега су решиле да баш Бурек Блисс буде назив њиховог кулинарски триа, објашњење је налик најбољим домаћим јелима:

Једноставно и лепо.

"Бурек је био једно од првих српских јела у које смо се заљубиле, а реч блисс (блаженство) заправо прилично добро описује ту срећу коју човек осети када загризе врућ бурек уз чашу хладног јогурта", објашњавају Александра, Клеманс и Ева за ББЦ њуз на српском.

Њих три су се, игром случаја, упознале у Београду 2020. године.

"Све три смо Францускиње, а животни и пословни путеви одвели су нас у различите земље, укључујући и Србију", кажу.

Када се не возе по Србији у потрази за сиром, ракијом или тајним рецептом нечије баке, ове девојке се баве нешто конвенционалнијим пословима у области међународне јавне политике.

Радозналост која је прерасла у пројекат

Убрзо након што су се упознале, Александра, Клеманс и Ева су схватиле да деле заједничку страст према храни.

Све три су провеле око три године у Србији, непрестано отркивајући нова јела. Кадгод пи помислиле да добро познају српску кухињу, откриле би неки нови рецепт или састојак.

"Изван Србије, српска кухиња се махом своди на неколико познатих јела: ћевапе, пљескавицу, бурек, евентуално сарму. Међутим, довољно је да се одвезете стотинак километара даље и открићете нови сир у неком селу, питу какву нигде другде нисте пробали или специфичан начин печења ракије", кажу ауторке.

"У неком тренутку, наша радозналост прерасла је у пројекат. Прво смо се шалиле како бисмо могле да отворимо салаш у Паризу, али смо на крају дошле до реалистичнијег компромиса - да напишемо књигу о српској храни."

Одлучиле су да обиђу Србију и боље је упознају кроз њену кухињу. Како тврде, циљ им није био да напишу енциклопедију или класичан кувар, већ да се сусретну с људима који негују традиције спремања хране и испричају причу о земљи кроз оно што се налази на трпези.

"Зато смо и изабрале наслов Ат тхе Сербиан Табле - За српском трпезом, зато што се управо ту, за трпезом и столовима различитих људи одвија наша прича."

Четири годишња доба, четири стране Србије

Пројекат попут овог захтева детаљно планирање.

Није довољно само направити списак места за посетити и јела за пробати, већ се морају погодити и сезоне за одређене намирнице, временски услови који омогућавају припрему специфичних јела и слично.

Због тога су Александра, Клеманс и Ева организовале четири путовања, током сва четири годишња доба, провевши укупно осам недеља на путу.

"За то време обишле смо пет региона, 82 места и, судећи по но нашој детаљној табели, откриле 121 специјалитет", кажу оне.

Пут их је водио од Ужица, преко Врања, Новог Пазара, Ваљева, читаве Војводине, од Вршца до Сремске Митровице, да би у лето 2025. године кренуле од Голупца све до Беле Паланке.

Како тврде, чак и поред унапред испланиране руте и прецизног, и веома амбициозног, списка људи које су желеле да упознају, током путовања је било доста импровизовања, нарочито на самом почетку.

"Испоставило се да су се неки од најлепших тренутака одиграли баш када бисмо скренуле с планираног пута", истичу ауторке књиге За српском трпезом.

"У Србији је веома тешко чврсто се држати се плана пута… Нарочито када неко изнесе ракију."

О, да. Знамо тај осећај.

Најбоље и, хм… најчудније од домаће понуде

Добро, након 121 јела, може ли да се издвоји једно најбоље? Једно чији укус просто експлодира у устима?

"Вероватно пуњене паприке, летње", једногласно се слажу ауторке.

"Спремале смо их у Белој Паланци са правим стручњацима за паприке - Лалом и Јасмином, што нам је потпуно променило доживљај."

"Паприке на југу Србије у то доба године су заиста невероватне: слатке, јаке и пуне укуса. То је једно од оних јела које на први поглед делује обично, али када су састојци толико добри, прерасте у нешто посебно."

Пуњене паприке су им се толико допале да су их већ наредног јутра јеле за доручак, подгрејане.

"То је вероватно најбоља препорука коју можемо да дамо за неко јело."

А опет, међу толиким јелима, вероватно се нашло неко које их није баш одушевило.

Александра, Клеманс и Ева опрезне су током смишљања одговора, свесне да негде у Србији постоји неко спреман да брани свако јело које су пробале.

"Изнутрице су понекад биле изазовне", кажу на крају "као и неки делови животиња чије… анатомско порекло је било лако препознати."

"И даље памтимо домаће суво месо од црева које смо пробале у једном малом селу у околини Крагујевца."

Међутим, како на путовању није постојао кулинарски изазов превише екстреман за њих, убрзо су усвојиле правило:

"Прво пробај, а детаљна анатомска питања постављај касније."

Ипак, јело које их заиста није купило била је ваљевска шницла, и то, како тврде, услед другачијег очекивања због речи шницла.

"Рецимо да је имала мало сличности с нашом вољеном бечком шницлом."

"Не може вам се све допасти, а после 121 српског специјалитета, ваљда имамо право на један промашај."

То је фер.

Њено величанство Сарма и изазови мотања

Александра, Клеманс и Ева нису само путовале Србијом и дегустирале храну, већ су одлучиле за већи… залогај. Да јела која испробају такође и науче да спремају.

Тако је на ред дошла сарма.

Два домаћинства, две врсте сарме. Од купуса у околини Чачка, и од виновог листа на Старој планини.

Како кажу, мотање сарми их је спустило на земљу.

"Очигледно је да се нисмо родиле с рукама за мотање лепих сарми", признају.

"Било је потребно много покушаја, и много сарми дискутабилног изгледа, док нисмо смотале једну или две које су наше домаћице сматрале прихватљивим."

Ипак, тврде да је мотање сарми био само део много већег изазова када је реч о српској кухињи: понекад је најтежи део праћења рецепта управо то што рецепт заправо и не постоји.

"Питате: 'Колико брашна?' Одговор је: 'Колико треба'. 'Колико дуго се кува?' - 'Док не буде готово'. 'Колико овога да додамо?' - 'Видећете саме'."

"Људи који ова јела припремају целог живота, све раде на основу додира, погледа и инстинкта."

За српском трпезом, са француским куварицама

Сценарио је следећи: Александра, Клеманс и Ева позивају пријатеље на вечеру.

Срећом по њих, тема вечери је српска кухиња.

Шта је на менију?

Предјело: Мезе! Ајвар, чварци, кајмак, кулен и проја.

Главно јело, ако је зима: Свадбарски купус или ћуретина с млинцима.

Главно јело ако је лето: Мућкалица и парадајз салата.

Дезерт: Ораснице. Или велико парче лубенице уз добру ракију.

"Наравно, за добродошлицу бисмо послужиле пенушаво вино винарије Далиа, а уз јело бисмо пиле чашу црвеног вина из винарије Сајгмајстер."

Мени који нико, верујем, не би одбио.

Српска јела уз француски шмек

Поново залазимо у ризичну територију.

Бесане ноћи могу се провести у расправама о томе да ли се иједно јело из било које кухиње може "побољшати", тако да ћемо избећи тај термин.

Али можда неком српском јелу може да се дода француски шмек, уз састојак или два?

"И саме себи смо постављале то питање током путовања и дошле смо до неколико сјајних идеја", кажу ауторке.

Па, да их чујемо.

"Када бисмо осмишљавале мени за ресторан француско-српске кухиње, служиле бисмо Карађорђеву шницлу са беарнез сосом уместо мајонеза, гулаш бисмо припремале са црвеним вином, а кнедле бисмо прелиле карамелом од сланог путера."

Опет, још један мени на који сумњам да би се ико пожалио.

Највећи дар путовања

Делује очигледно - храна, наравно. Међутим, шта су јела без људи који их припреме с пуно пажње и оних с којима их, са задовољством, поделе.

За Алекснадру, Клеманс и Еву, највећи дар који је проистекао током рада на књизи били су људи су којима су се сусреле на путовањима.

Како тврде, храна је заправо била изговор који им је омогућио да завире у њихове животе.

"Седеле смо у породичним кухињама, на фармама, у винаријама, дестилеријама, кафанама и баштама, а људи су са нама делили рецепте, отварали породичне фото албуме, расправљали о томе како се нешто правилно припрема и, врло често, одбијали да нас пусте да одемо док нас још нечим не послуже."

"Током рада на књизи упознале смо безброј људи и, на крају, Ат тхе Сербиан Табле подједнако је прича о њима колико и о храни."

"Рецепти вам говоре шта људи једу, али приче које их прате откривају много више о једној земљи."

Брисање разлика

Француска и српска кухиња се доста разликују, око тога, претпостављам, нема дилеме.

Међутим, уколико се не обазиремо на форму, већ сагледамо суштину, можемо наћи многе сличности. Много више него што бисмо очекивали, тврде Александра, Клеманс и Ева.

"Очигледно је да се јела, састојци и технике припреме знатно разликују, али однос према храни нам делује слично."

Па, које су то сличности?

"Обе културе поносе се својим регионалним јелима и умеју да воде изузетно озбиљне расправе о сиру, месу, хлебу и алкохолним пићима."

"И једни и други верују да је оно што се прави баш у њиховом селу објективно боље од оног из села удаљеног свега двадесет километара."

"А и једни и други храну доживљавају као нешто много више од пуке исхране: храна је део породице, географије, сећања, идентитета и гостопримства."

"Духовно се разумемо савршено."

*Ат тхе Сербиан Табле - За српском трпезомобјавила је издавачка кућа Комсхе.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk