Наређење Загорке Доловац тужиоцима: 'Одмах спречите уништавање списа у државним институцијама'

Будућа власт у Србији, која је на изборима победила обећањима да ће се одлучно обрачунати са организованим криминалом и распрострањеном корупцијом, суочава се са великим изазовом - како сачувати кључна документа о досадашњем раду јавних институција?

Пошто нова власт још није формирана, не могу да преузму јавне институције, а морају да се ослоне на тужилаштва и судове које је контролисао бивши режим и који су до сада, чини се, углавном игнорисали све позиве на темељне истраге о случајевима корупције.

Ипак, после парламентарних избора, на којима су Александар Вучић и Српска напредна странка (СНС) изгубили власт после 14 година, тужилаштва су постала активнија, што је студентски покрет и њихове присталице годинама позивале.

Посебно се то односи на врховну тужитељку Загорку Доловац, која је послала низ дописа свим вишим тужиоцима, а у последњем је наложила да од полиције хитно затраже спречавање уништавања докумената.

Допис је послала, објаснила је у саопштењу, „на основу сазнања и информације изнете у јавности да се у државним институцијама, банкама, Безбедоносно-информативној агенцији, Војнообавештајној агенцији и другим институцијама од значаја за економску, финансијску и правну сигурност Србије, уништавају службени и други списи".

Нови допис Доловац уследио је пошто је дан раније послала комисију са задатком да „изврши контролу законитости и делотворности у раду Вишег јавног тужилаштва (ВЈТ) у Београду".

„Комисија је петочлана, има заменике и у њеном раду учествују сви јавни тужиоци Врховног јавног тужилаштва“, рекли из овог тужилаштва за ББЦ на српском.

Контрола ће, кажу, трајати „колико буде потребно“.

„Ово је четврти комисијски надзор предмета ВЈТ у Београду, који се спроводи у последње две године, по налогу врховног јавног тужиоца“, каже Ненад Стефановић, виши јавни тужилац, за ББЦ на српском.

У последње две године, додаје, ВЈТ је доставило на десетине предмета на контролу, не наводећи о којим случајевима је реч.

„ВЈТ у Београду поступа у складу са Опште обавезним упутством врховног јавног тужиоца и омогућен је увид у сваки њихов предмет у Београду који су затражили чланови комисије", каже Стефановић.

Медији су пренели да су од Стефановића тражени предмети „Надстрешница“,„Звучни топ“, „Убиство на Сењаку“, али и случајеви прислушкивања студената, активиста, народних посланика, тужилаца и универзитетских професора.

Откако је 2024. пала тек реконструисана надстрешница на Железничкој станици у Новом Саду и погинуло 16 људи, студенти у блокади су тражили од врховне јавне тужитељке у Србији Загорке Доловац, између осталог, да објави и комплетну документацију о реконструкцији станице.

У међувремену, покренута су бар три кривична поступка пред различитим тужилаштвима у Србији, али су оптужнице укидане и враћане на дораду.

Ниједно суђење још није почело.

Шта каже Врховно тужилаштво Србије?

Контролишу се сви предмети, а посебно они који се издвајају по тежини друштвене опасности кривичног дела, запрећеној казни и степену тајности, објашњавају у Врховном тужилаштву за ББЦ на српском.

„Ранија тражења на увид предмета ради контроле су у највећем броју била игнорисана или одбијена.

„Апелационо јавно тужилаштво у Београду није обављало функцију праћења и усмеравања рада, па је било неопходно да Врховно јавно тужилаштво употреби сопствена, иначе, врло ограничена овлашћења, која су годинама додатно умањивана изменама Устава и закона“, наглашавају у Врховном тужилаштву Србије.

Додају да је 2025. године промењен састав Високог савета тужилаштва, које коначно одлучује о дисциплинском поступку.

„На седницама Савета је врло брзо постало јасно да одлуке које нису по вољи извршној власти неће моћи да буду усвојене“, кажу.

На изборима за Високи савет тужилаштва, највишу тужилачку институцију у Србији, постојала су неформално два тима кандидата Доловац и Стефановић, а победио је тим са подршком Доловац.

Шта каже Министарство правде?

У међувремену, огласило се и Министарство правде у техничком мандату да осуди, како кажу, „сензационалистичко извештавање о комисијском надзору врховног јавног тужиоца" и довођењу тога у везу са изборима.

Тврде да су такве контроле уобичајене и да се спроводе периодично.

„Контроле морају да се спроводе у складу са законом", кажу из Министарства правде Србије, на чијем је челу Ненад Вујић, у техничком мандату.

Министарство је затражило од Загорке Доловац да и она поднесе извештај јавности о сопственом и раду јавног тужилаштва у Србији, што до сада, кажу, није била пракса.

Погледајте видео: Студенти су током протеста оставили хиљаде писама испред канцеларије Загорке Доловац

Због избора формиран предмет против појединих амбасадора

И Тужилаштво за организовани криминал чешља поступања носилаца државних функција.

Ово тужилаштво је формирало предмете против Александра Никића, амбасадора Србије у Словачкој, и Драгана Шутановца, амбасадора у Сједињеним Америчким Државама, на основу кривичних пријава да су прекршили изборна права људима.

Поднето је још 13 кривичних пријава, међу којима је и пријава против министра спољних послова Марка Ђурића, додају из тужилаштва.

Пријаве су поднете због сумње на кривично дело злоупотреба службеног положаја, повреде бирачког права и спречавање одржавања гласања.

Младен Ненадић, главни јавни тужилац за организовани криминал, поново је затражио од Ивице Дачића, министра унутрашњих послова у техничком мандату, и највиших полицијских званичника и Пореске управе да врате такозване ударне групе у истражним поступцима.

Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) је тврдило да полиција не поступа по њиховим захтевима, а директор полиције повукао је припаднике МУП-а из ударне групе која је радила на предмету 'Надстрешница'.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk